On je di­plo­ma­ri­ni pro­fe­sor mu­zi­ke i ra­di u ško­li u Moj­kov­cu, ali za nje­ga je ri­bo­lov naj­ljep­ša stvar na svi­je­tu. Bo­ris Ilić, ro­đen je u Moj­kov­cu, a pr­ve „ri­bo­lov­ne ko­ra­ke” na­pra­vio je sa sa­mo osam go­di­na...
– Pr­vi od­la­sci u ri­bo­lov bi­li su sa ocem, jer je ri­bo­lov po­ro­dič­na tra­di­ci­ja. Od sa­mog star­ta sam za­vo­lio i Ta­ru, ri­je­ku ko­ja ima po­seb­nu du­šu. Vje­ru­jem, da ko jed­nom osje­ti bla­go­de­ti bo­rav­ka na nje­nim oba­la­ma, a po­seb­no u ri­bo­lo­vu, ne mo­že, a da ne po­že­li po­no­vo da se vra­ti pre­li­je­pim vi­ro­vo­vi­ma i br­za­ci­ma. Po­ne­kad vas is­pu­ni i uži­va­nje u nje­nim pre­li­je­pim pej­za­ži­ma. Nje­na lje­po­ta i bi­stri­na oča­ra­va­ju, po­seb­no one ko­ji je po­štu­ju i vo­le.
● Ko je kri­vac što ste da­nas za­lju­blje­nik po­seb­ne ri­bo­lov­ne teh­ni­ke – mu­ši­ča­re­nja?
– Sa ri­bo­lov­nom di­sci­pli­nom - mu­ši­ča­re­nje (fly fis­hing), su­sreo sam se pri­je ne­što vi­še od če­tri go­di­ne. Pr­vo tak­mi­če­nje u mu­ši­ča­re­nju ko­je je or­ga­ni­zo­va­no u Moj­kov­cu za me­ne je bi­lo ot­kro­ve­nje. Do ta­da sko­ro da ni­šta ni­je­sam znao o ovom na­či­nu lo­va. Me­đu­tim, za­do­bi­la me je na mah i za cio ži­vot. Moj po­če­tak u flaj fi­šin­gu i bu­kval­no pr­vi iz­la­zak na vo­du, ve­zan je za po­zna­tog mu­ši­ča­ra iz Ko­la­ši­na – Ivi­cu Raj­ko­vi­ća. On mi je po­ka­zao osno­ve teh­ni­ke za­ba­ci­va­nja (FC), a ja sam sa ma­lo vje­žbe i ne­ko­li­ko ulo­vlje­nih ri­ba bio pot­pu­no osvo­jen, po­put mno­gih dru­gih lju­bi­te­lja sport­skog ri­bo­lo­va ko­ji su se opro­ba­li u ovoj ri­bo­lov­noj dis­pi­li­ni.
● Na ko­je mam­ce naj­ra­di­je lo­vi­te i za­što baš oni? Pra­vi­te li mo­žda svo­je mu­ši­ce?
– Naj­vi­še vo­lim da lo­vim na su­vu mu­ši­cu i stri­me­ra. Još ne ve­zu­jem sam mu­ši­ce, ali is­ku­sni mu­ši­ča­ri su me sa­vje­to­va­li da poč­nem da sam pra­vim mu­ši­ce jer je, ka­ko ka­žu, po­se­ban osje­ćaj ulo­vi­ti ri­bu svo­jim kre­a­cij­ama.
● Ko­ji su omi­lje­ni te­re­ni na ko­ji­ma lo­vi­te i ko­je je to do­ba ka­da naj­vi­še vo­li­te da bu­de­te na vo­di?
– Na vo­di sam go­to­vo sva­ko­dnev­no, me­đu­tim po pro­duk­tiv­no­sti u ri­bo­lo­vu iz­dva­jam jun, jul, sep­tem­bar, ok­to­bar i ja­nu­ar. Omi­lje­na mje­sta ko­je po­sje­ću­jem su Ka­lu­dra, kod ču­ve­nog Vu­či­ni­ća mo­sta, do Tma­jev­ca – ušće Rav­nja­ka u Ta­ru.
● Ko­ju opre­mu i tak­ti­ku pri­mje­nju­je­te u flaj fi­šin­gu i ri­bo­lo­vu uop­šte?
– Naj­vi­še vo­lim dry fly teh­ni­ku u mu­ši­ča­re­nju, a ka­da nim­fa­rim on­da ko­ri­stim tzv. če­ški stil nim­fa­re­nja.
● To­kom bo­rav­ka na vo­di, ri­bo­lov­ci do­ži­ve zgo­de i ne­zgo­de. Ho­će­te li za na­še či­ta­o­ce da is­pri­ča­te ne­ku aneg­do­tu?
– Tro­fej ko­ji ću pam­ti­ti je mo­ja pr­va ulo­vlje­na mla­di­ca, ri­ba ko­ja va­ži za kra­lji­cu ri­bo­lo­va. Ona je naj­ve­ći, naj­o­pre­zni­ji i naj­lu­ka­vi­ji pre­do­tor u na­šim vo­da­ma. Bio je to jun, dan 15, u su­mrak oko po­la de­vet. Na­kon de­se­tak mi­nu­ta bor­be, ta gr­do­si­ja je bi­la iz­vu­če­na na oba­lu. Iz­mo­re­nu sam je uz po­moć mog dru­ga Dra­ga­na No­va­ko­vi­ća iz­vu­kao iz vo­de. Bi­la je te­ška se­dam ki­lo­gra­ma, a du­ga 97 cen­ti­me­ta­ra. E, to je mo­ja naj­ve­ća zgo­da. Tre­nu­tak ko­ji ću vje­ro­vat­no, do kra­ja ži­vo­ta pam­ti­ti.
● Ka­ko ocje­nju­je­te ri­bo­lov­ne pri­li­ke u Cr­noj Go­ri?
– Kao vid tu­ri­stič­ke pro­mo­ci­je, ri­bo­lov u Cr­noj Go­ri do­bi­ja sve vi­še na zna­ča­ju. Mi­slim da Cr­na Go­ra ima ne­vje­ro­va­tan po­ten­ci­jal ko­ji le­ži u nje­nim ri­je­ka­ma, na­ro­či­to Ta­ri i Li­mu. Ta­ra je sa­ma po se­bi brend u Evro­pi i svi­je­tu. Dr­žav­ni or­ga­ni tre­ba ko­nač­no da za­u­zmu ja­sni­ji stav po pi­ta­nju oču­va­nja oba­la ri­je­ka, za­šti­te ri­bljeg fon­da i po­mo­ći oko pla­ća­nja ri­bo­ču­va­ra. Sa­mo ta­ko na­še vo­de mo­gu bi­ti oču­va­ne, a po­tom i upi­sa­ne u kar­tu naj­po­zna­ti­jih ri­bo­lov­nih de­sti­na­ci­ja u Evro­pi.
● A ka­kvo je sta­nje po pi­ta­nju raz­vo­ja ri­bo­lov­nog tu­ri­zma u Moj­kov­cu?
– U sklo­pu po­sje­te re­vir­skom di­je­lu ri­je­ke Ta­re u Moj­kov­cu, oba­ve­zno tre­ba po­sje­ti­ti „Ima­nje Ra­ko­če­vić” ko­je se na­la­zi u mje­stu Gac­ka, na tre­ćem ki­lo­me­tru od Moj­kov­ca. Od ove go­di­ne u po­nu­du su uvr­sti­li i tu­ri­stič­ki sport­ski ri­bo­lov. U sa­rad­nji sa S.R.K. „Ta­ra” – Moj­ko­vac, „Ima­nje Ra­ko­če­vić” je iz­dvo­ji­lo sred­stva, kao spon­zor, za po­ri­blja­vam­nje ri­je­ke Ta­re i pla­ća­ju još jed­nog ri­bo­ču­va­ra. Or­ga­ni­zo­va­na je po­seb­na zo­na za sport­ski ri­bo­lov flaj fi­šing, po prin­ci­pu „uhva­ti i pu­sti”! Za Moj­ko­vac i za ri­je­ku Ta­ru, kao i za raz­voj tu­ri­za­ma ovog kra­ja, ovaj gest „Ima­nja Ra­ko­če­vić” ima ve­li­ki zna­čaj i tre­ba­lo bi da bu­de pri­mjer i dru­gim tu­ri­stič­kim ak­te­ri­ma u kom smje­ru tre­ba raz­vi­ja­ti po­sao.
Ta­ko­đe, ri­bo­lov­ni tu­ri­zam je u sa­mom za­čet­ku uzeo ma­ha. Re­zul­ta­ti su oči­gled­ni, te za­to oče­ku­je­mo već na pro­lje­će i lje­to 2015. go­di­ne pri­liv ve­ćeg bro­ja stra­nih tu­ri­sta. Vje­ru­jem da će za dvi­je do tri go­di­ne Moj­ko­vac i moj­ko­vač­ki dio Ta­re bi­ti pre­po­znat i kao top de­sti­na­ci­ja za sport­ski ri­bo­lov. Mo­že­mo bi­ti li­de­ri u ovom seg­men­tu tu­ri­stič­ke po­nu­de u Cr­noj Go­ri, što su i am­bi­ci­je i ri­bo­lov­nog klu­ba i lju­di ko­ji ra­de i za­la­žu se za ostva­ri­va­nje ove ide­je.
● Ko­ju svjet­sku de­sti­na­ci­ju bi­ste že­lje­li da po­sje­ti­te i za­što baš nju?
– Po­sje­tio sam ve­ći broj ri­bo­lov­nih de­sti­na­ci­ja po Bal­ka­nu, a mo­ja že­lja je da jed­nog da­na odem u Mon­go­li­ju, tač­ni­je na ri­je­ku Cu­lut, pre­bo­ga­tu pa­strm­kom i taj­me­nom. U njoj ži­ve re­kord­ni pri­mjer­ci te­ški vi­še od 25, 30 ki­lo­gra­ma.
Sr­đan Bo­ško­vić Mu­ri­no